1483

Kada bismo sabrale sve zajedničke prijatelje u virtuelnom i stvarnom životu
sve besane noći
sve noći prespavane u istim sobama, krevetima i autobusima
sve ispite koje smo zajedno spremile, položile i pale
sve predispitne obaveze koje smo zajedno pripremile
sve doručkove, ručkove i večere koje smo pripremale i mrndžale zajedno
sve ljubavne putešestvije, savete i utehe,
sve zajedničke izlaske, propale i uspele
sve noći provedene uz gitaru i pesmu
sve granice i zajedničke pečate u pasošima
sve poklone koje smo jedna drugoj dale, neračunajući one rođendanske
sve igračkice iz kinder jaja koje smo zajedno sklapale
sve seminare koje smo zajedno prošle i vodile
sve zajedničke sertifikate koje smo stekle
sve zajedničke slike
sve poljupce koje smo razmenile
sve prevrnute šolje
sva ispijena piva
sve izgrickane sulje
sve zapišane parkinge

i kada bismo dodale sve što smo jedna sa drugom prvi put uradile, poput
prve ulovljene zvezde padalice
prve popijene turske kafe
prve prevare dečka
prvog piva
prvog noćnog kupanja
prvog honorara
prve plate
prvog kolokvijuma
prvog prepisivanja
prve trodnevne žurke
prvog guranja autobusa
prve zajedničke predstave
prve vožnje barkom
prve vožnje na kolima

koji broj bismo dobile?
možda 1438?

Jer ako bismo dobile neki veći broj, to bi značilo da smo u proseku svakog dana našeg druženja uradile više od jedne velike i značajne stvari? Zapravo, sigurna sam da jesmo.

E pa Mishka, tim povodom želim da ti kažem HVALA

hvala što si učinila da mi je vreme postalo još relativniji pojam
da mi ovih 283 dana ne pada teško u poređenju sa naših 1483
da mi pomisao na zimu pada lakše kada mi pošalješ sliku sebe sa magarencetom
da mi trema ne pada teško kada znam da me čeka čvrst zagrljaj posle nastupa
da mi neuspeh na ispitu pada lakše jer ćeš mi pomoći da ga položim sledeće godine
da mi apsolventsko veče ne pada teško jer znam da ćeš me našminkati i obući
hvala što si mi pružila neizmernu podršku onda kada je bila najpotrebnija
hvala što mi nikada nisi okrenula leđa, čak ni kada sam ih sama od sebe okretala
hvala što si u moj život unela još jedan divan osmeh
hvala što si doprinela da se osećam poželjno i prihvaćeno u našem društvu
hvala što si me uverila da možemo da pretvaramo stenu u mahovinu i obrnuto
hvala što si tu kada je teško i što dopuštaš da budem tu kada ti je teško
hvala što si uvek tražila čarobne reči da mi skreneš pažnju na određene postupke
hvala što si postala nezamenjivi član naše lude porodice
hvala što si me ušuškala u svoju toplu porodicu
hvala za sve najoriginalnije poklone na svetu koje si stvorila
hvala za svaki namig kojim si mi popravljala mnogo više od jednog trenutka i dana
hvala za svaki stisak ruke koji nema cenu
hvala što nismo savršene i što imamo još na čemu da težimo zajedničkim snagama.

hvala što ne brinem da ćemo se ikada rastati jer su sa tobom granice samo linije u atlasu.

SREĆAN ROĐENDAN MISHKA.
ostani mi posebna
nezamenjiva
nasmejana
i lepa!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s