od juče do danas

 

U sobi svira nešto. Nemir me tera da krenem, mada slabost insistira da ostanem ležeći u krevetu od pliša. Grčim se. Postoji barem pet stvari koje treba da uradim, samo kad bih se setila svrhe.

Dok se obaveze gomilaju, gubim vreme da na njih mislim. Ostajem bez volje da se sa njima poigram. Gde ste? Gutam gorčinu i shvatam da grebem po dnu. Grčim se.

Hvatam se u paučinu sna i više se ne budim. Dok gledam u svetlost dana, svađam se sa poznanicima iz noći. Nešto nije uredu. Pokušavam da viknem u tišini, ali me ne čujete. I dalje sanjam. I dalje se ljutim.

Uzimam knjige u nadi da ću u njima naći miris života koji poziva na opstanak. Tema motivacija, zainteresovanosti nema. Prazna sam. Shvatam da sam se predala u igri bez protivnika. Pokušavam da viknem u tišini, ali i dalje me ne čujete. Pomeram ruku i nerado primećujem da je život i dalje u toku. Sunce drsko upada u sobu i gleda me pravo u oči. Žmurim i odlazim da se još na kratko pozabavim poznanicima iz noći. Teraju me. Grčim se. Sunce i dalje bezobrazno gleda. Žmurim. Borim se.

Čujem korake u dnevnoj sobi. Sećam se kučeta koje volim. Baulja. Otežano dišem i jecam nečujno. Pozivam je, ali ni ona me ne čuje. Gde su ostali?

Nemam gde da pobegnem. Otišla sam predaleko, u krivom smeru. Nema vas. Grčim se.

Ustajem. Pokušavam da se setim puta u prošlost, zvoni telefon. Javljam se sa prijatnošću u glasu koja me tera na osmeh. Osećam da je prozor otvoren i po prvi put, ne smeta mi hladnoća. Nerviram se. Kratko razgovaram. Kažem da ću zvati kasnije, mada znam da neću. Laž nema težinu, pošto ne znam sa kim razgovaram. Spuštam slušalicu i hodam dalje. Kupatilo miriše, guši me. Slušam zvuk hladne vode dok bije o ivice kade. Budim se.

Odlučila sam. Ulazim ušuškana u trnje i prašinu i rešena da to sperem. Borim se. Grč popušta. Miris kupatila je divan. Kuče nestrpljivo čeka da se pojavim na vratima dnevne sobe. Knjiga ućutkano čeka da nastavi priču. Sunce zove na pomirenje. Život čeka oproštaj. Danas je drugačiji dan od svih jučerašnjih. Poznanici iz noći čekaju priču o danu. Nemam vremena za to. Svi ste tu. Nisam sigurna, ali krećem redom. Uspeću.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s