veselije od očekivanog

Na početku ove godine sam prevazišla depresiju koja me je mesecima saplitala.
Posle brojnih pokušaja, uspela sam da iskoristim prilike i otvorim se za nova iskustva.

Ova godina mi je pružila prostor za dalji rast, sazrevanje, usavršavanje i napredak.
Mnogi značajni ljudi su zakoračili u moj Svet. Neki su samo protutnjili kroz njega, neki su se u njemu zadržali, neki su bili neprimetni. Neki, isto tako značajni ljudi, su iz njega izašli svojevoljno i ostavili mi upitanost i tugu koja me ponekada tišti. Kada pogledam sa vremenske distance na tu pozornicu, vidim da je sve udešeno baš kako treba.

U ovoj godini sam ušla u prvu svoju ozbiljnu vezu.
Prvo pa muško, evo borimo se već peti mesec sa odnosom na daljinu.
Ono što je dobro u tome, mislim da smo najtežu krizu pregrmeli.
Mislim i da nam je daljina pružila priliku da se upoznamo iz najrazličitijih uglova.

Ove godine sam se ohrabrila na još jedan značajan izlazak iz svoje sigurne zone.
Ušuškanosti svog doma, blesave (ne)izvesnosti života u Beogradu, bezbrižnosti.
A takvi izlasci se uvek višestruko isplate i ostave značajne tragove.

Prošle godine, u ovo vreme, nisam imala poverenja u svoje postupke i izbore.
Bila sam sigurna da nemam više snage niti za jedan pad, ma koliki usponi sledili.
Ove godine je bilo toliko padova! Psihičkih, emocionalnih, duhovnih, pa čak i fizičkih.
Uspone obično osvestim tek dosta nakon što se dogode. Uvek iznova učim da ih cenim.
Ali tu su i oni. I to nimalo zanemarivi, jednako brojni i značajni.

Guram ovaj master. Očistila sam sve ispite nekim čudom i snagom volje. Počela sam da pišem master rad. Uzbuđena sam oko istraživanja koje ću sprovoditi ovde (u Americi) i tamo (u Srbiji) paralelno. Verujem da ću izdržati i da neću odustati.

Razvijam i promišljam svoje porodične, prijateljske i ljubavne odnose. Negujemo ih.

Razvijam svoje kulinarske sposobnosti. Mnogo manje nego što sam planirala, ali opet.

Oslobađam se straha od vožnje. Mnogo ređe što sam planirala, ali opet.

Učim da štedim. Mnogo sporije nego što sam planirala, ali opet.

Učim da trošim racionalno. Mnogo teže nego što sam planirala, ali opet.

Učim da ne odustajem na prvu. Mnogo duže nego što sam planirala, ali opet.

Učim da pravim što realnije planove i procene svojih mogućnosti.

Naučila sam da cenim sebe i ljude oko sebe.

Da dopustim da se stvari postave na svoje mesto bez moje ishitrene asistencije.

Naučila sam da praštam sebi i drugima.

Naučila sam da se oduprem iskušenju, makar ponekad.

Nadam se da su ta umenja poput onog o vožnji bicikle, da se ne zaboravljaju.

U narednoj godini želim da utvrdim gradivo iz ove godine.
Da nastavim započete borbe (dovršim uspešno program kulturno-edukativne razmene u Americi, dovršim uspešno master program, dovršim uspešno plan o zaposlenju i osamostaljivanju…). Želim da nagujem istrajnost, odlučnost i uzbuđenje.

A vama dragi ljudi želim da:

– Ljudima do kojih vam je stalo uvek to iznova dokazujete. Vraća se kao bumerang, okrepljuje dušu i telo, greje srce i zdravo je – verujte mi;

– Dozvolite sebi da budete tužni, potišteni, nezadovoljni, umorni, bezvoljni. To što je sreća u modi, ne znači da je zaista stalno dostižna, niti je u prirodi bilo kog živog bića da bude stalno srećno. I biljka se rastuži pa vene, ali se uz malo ljubavi i pažnje oporavi i procveta;

– Preispitujete svoje odluke, stavove, vrednosti i uverenja, jer time doprinosite svojoj svestranosti, ali i otvorenijem i zdravijem društvu;

– Volite i negujete sebe. Ako pronađete volje, iznenadićete se kako odjednom imate i vremena za to. To je čaroban zakon privlačenja. I profitabilno je, veoma;

– Nazivate stvari svojim imenom. To ide kao sa teretanom, teško je početi, ali što više vežbate efekti su sve vidljiviji, osećate se bolje i rešavate se suvišnog stresa;

– Budete zadovoljni i zahvalni sa onime što imate. Ali i da imate dovoljno – ljubavi, zdravlja, radosnih trenutaka za pamćenje, izazova, sigurnosti, smeha, hrabrosti, volje, posvećenosti, uspeha, ispunjenosti, snage, odlučnosti, prijatelja, bezbrižnosti, prkosa, zaljubljenosti, čarolije, borbi, istrajnosti, ponosa, empatije i uslova za razvoj.

Ni premalo, ni previše. Važna je i prava mera.
Volim vas i šaljem puno sunčanih podnevnih pozdrava iz hladne kuće u (danju) toploj Kaliforniji. Budite mi dobro. I u dobrom društvu.
(nekada smo sebi najbolje društvo, iako nam se možda ne čini tako, pa želim i vama koji ostajete sami večeras u svojim domovima da uživate u slobodi na način koji vam najviše prija.)

3 thoughts on “veselije od očekivanog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s