ćao marte

Sa tobom mi je nekako najlakše da se identifikujem.

Red kiše, red oblaka, red Sunca, red toplote, red zime, red suncobrana, red kišobrana…
Sav si nepredvidiv i razuzdan. I baš si zarazan u svim tim svojim oblicima.

Posle Februara sa prosečna 2-3 stepena, ti dođeš sa svojih 18, pa kako se snađemo.

Tako ja baš juče nešto razmišljam. Do prošlog meseca mi je broj ljudi sa kojima se vidim u danu varirao između 3 i 8 i samo su se smenjivali u različitim kombinacijama. Dobro ajde, kada bih sabrala baš sve ljude koje sam upoznala i videla više od jednog puta u Americi, za pet meseci bi se nakupilo njih 15-ak, da ne lažem previše. Evo otkad sam se vratila, u nepune dve nedelje videla sam se sa 20-ak ljudi po sopstvenom izboru. Da ostavim po strani jet lag, promenu klime, okruženja i sve kulturološke razlike, uzbuđenje itd. ja ne znam gde udaram. Verujem da je tako i tebi.

No, dobra stvar je što uvek najavljuješ nešto dobro.
Posle depresivnog Februara dođeš sa svojim činjenicama u tefteru.
Te dan je sve duži, te donosiš toplije vreme i proleće, te ne izbijaš pare iz džepova kao Decembar i Januar, a ne smaraš nas ni sam krpljenjem dugova kao Februar…
Mislim da svima prijaš iako nekad baš umeš da nam ideš na živce.

Evo recimo juče smo Aleks i ja htele da  pijemo kafu u bašti na Suncu.
Dok smo mi stigle do bašte, Sunce je nestalo kao da nije ni bilo najavljeno.
Dok su došli Tića, Boža i Nina, namračilo se i još si nas poprskao kišom. Nije pošteno.
Bilo nam je baš hladno i nezgodno da se sakrijemo od kiše pod suncobranom, ali opet je bilo lepo. Stvarno si čudo.

I kad razmišljam o sebi, stvarno se često poredim sa tobom. Naročito ovih dana.

Prošle godine si mi baš na današnji dan poslao u život lika koji mi je sad već dečko ili verenik, tu ni sama ne umem da napravim jasnu razliku. Mislim da nam je veza privatno baš strava i čvrsta, ali pošto se igramo veze i javno, po društvenim mrežama, nekada se i sama izgubim između te dve priče. Za mene je vernost i vera u održivost međusobnog odnosa potpuno lični trip. To je negde unutra, u nama. A veridbe i ta (sa oproštenjem) sranja su mi čista šminka, farsa, mamipara i budalaština. Koji će mi moj prsten na ruci na osnovu kog će neko da procenjuje da li sam u avanzovanoj vezi sa nekim, kad ionako danas pucaju veridbe i brakovi sa istom lakoćom kao i veze, prijateljstva, poslovni ugovori i slično. Da ne davim dalje sa tim, evo nosim i ja prsten koji kad poželim predstavim kao verenički iz fazona, i ljudi se prime. Bez ikakvih dogovora, planova, bacanja para i vremena, čas posla smo digli prašinu o veridbi još prošle godine i sad ljudi eto veruju u nas. Ne kažem da nisu u pravu, verujem i ja, samo ne zbog prstena. Šta više, mislim da mi zbog njega i satova koje sam počela da nosim u Americi, isto iz dosade i fazona, ljudi naprasno persiraju, pa ih možda i ostavim na polici dok istestiram hipotezu.

Isto tako, prošle godine si mi doneo izvesnost u prilici da odem u tu daleku zemlju, na tu egzotičnu destinaciju o kojoj svi kao sanjaju pa si mi baš zaljuljao repić. I ispalili smo se. Nikakav Američki san ja nemam da prepričavam ljudima, niti sam luda za tom idejom. Mada mi je kul što sam bila i iskoristila priliku koja se pojavila. Ako ništa drugo, imam još jedno iskustvo u radu sa sjajnom decom, napravili smo neke velike i male pomake, još jednom sam upoznavala sebe u nekom drugom kontekstu i na kraju se osećam bolje nego pre odlaska tamo. Malo li je?

E sad te čekam da vidim šta ćeš u ovoj godini da mi doneseš.
Opet se osećam okruženo opcijama, inspiracijom, ljubavlju, ljudima, prilikama. I opet nemam pojma gde ću biti kada prođeš, ali sam ti se opet prepustila. Znam da si nepredvidiv i zajeban, u tome se najbolje kapiramo i frka mi je. Sećaš se kad sam se vratila iz Litvanije, kad si me dočekao i ponudio mi neke fenomenalne prilike koje se ni u ludilu ne odbijaju, pa sam se uplašila i sve ih redom propustila i onda pratila kako odmiču i nestaju? Aj što mi drugi nisu oprostili, nego što ja još ne mogu sebi da oprostim.

Marte, rođače, ako mogu da biram, daj da se ne zalećemo i sada sa previše opcija.
Daj da proberemo jednu, dve, tri, ali da svaka bude dostižna i vredna pažnje i truda.
Recimo neku kroz koju ću dalje da rastem i učim, neku kroz koju ću da obezbedim materijanu stabilnost i neku kroz koju ću da delim svoje veštine sa drugima.

A može i tri-u-jedan, što da ne.
Aj budi mi treća-sreća-mesec-u-kalendaru i ove godine, molim te.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s