ćao marte

Sa tobom mi je nekako najlakše da se identifikujem.

Red kiše, red oblaka, red Sunca, red toplote, red zime, red suncobrana, red kišobrana…
Sav si nepredvidiv i razuzdan. I baš si zarazan u svim tim svojim oblicima.

Posle Februara sa prosečna 2-3 stepena, ti dođeš sa svojih 18, pa kako se snađemo.

Tako ja baš juče nešto razmišljam. Do prošlog meseca mi je broj ljudi sa kojima se vidim u danu varirao između 3 i 8 i samo su se smenjivali u različitim kombinacijama. Dobro ajde, kada bih sabrala baš sve ljude koje sam upoznala i videla više od jednog puta u Americi, za pet meseci bi se nakupilo njih 15-ak, da ne lažem previše. Evo otkad sam se vratila, u nepune dve nedelje videla sam se sa 20-ak ljudi po sopstvenom izboru. Da ostavim po strani jet lag, promenu klime, okruženja i sve kulturološke razlike, uzbuđenje itd. ja ne znam gde udaram. Verujem da je tako i tebi.

No, dobra stvar je što uvek najavljuješ nešto dobro.
Posle depresivnog Februara dođeš sa svojim činjenicama u tefteru.
Te dan je sve duži, te donosiš toplije vreme i proleće, te ne izbijaš pare iz džepova kao Decembar i Januar, a ne smaraš nas ni sam krpljenjem dugova kao Februar…
Mislim da svima prijaš iako nekad baš umeš da nam ideš na živce.

Evo recimo juče smo Aleks i ja htele da  pijemo kafu u bašti na Suncu.
Dok smo mi stigle do bašte, Sunce je nestalo kao da nije ni bilo najavljeno.
Dok su došli Tića, Boža i Nina, namračilo se i još si nas poprskao kišom. Nije pošteno.
Bilo nam je baš hladno i nezgodno da se sakrijemo od kiše pod suncobranom, ali opet je bilo lepo. Stvarno si čudo.

I kad razmišljam o sebi, stvarno se često poredim sa tobom. Naročito ovih dana.

Prošle godine si mi baš na današnji dan poslao u život lika koji mi je sad već dečko ili verenik, tu ni sama ne umem da napravim jasnu razliku. Mislim da nam je veza privatno baš strava i čvrsta, ali pošto se igramo veze i javno, po društvenim mrežama, nekada se i sama izgubim između te dve priče. Za mene je vernost i vera u održivost međusobnog odnosa potpuno lični trip. To je negde unutra, u nama. A veridbe i ta (sa oproštenjem) sranja su mi čista šminka, farsa, mamipara i budalaština. Koji će mi moj prsten na ruci na osnovu kog će neko da procenjuje da li sam u avanzovanoj vezi sa nekim, kad ionako danas pucaju veridbe i brakovi sa istom lakoćom kao i veze, prijateljstva, poslovni ugovori i slično. Da ne davim dalje sa tim, evo nosim i ja prsten koji kad poželim predstavim kao verenički iz fazona, i ljudi se prime. Bez ikakvih dogovora, planova, bacanja para i vremena, čas posla smo digli prašinu o veridbi još prošle godine i sad ljudi eto veruju u nas. Ne kažem da nisu u pravu, verujem i ja, samo ne zbog prstena. Šta više, mislim da mi zbog njega i satova koje sam počela da nosim u Americi, isto iz dosade i fazona, ljudi naprasno persiraju, pa ih možda i ostavim na polici dok istestiram hipotezu.

Isto tako, prošle godine si mi doneo izvesnost u prilici da odem u tu daleku zemlju, na tu egzotičnu destinaciju o kojoj svi kao sanjaju pa si mi baš zaljuljao repić. I ispalili smo se. Nikakav Američki san ja nemam da prepričavam ljudima, niti sam luda za tom idejom. Mada mi je kul što sam bila i iskoristila priliku koja se pojavila. Ako ništa drugo, imam još jedno iskustvo u radu sa sjajnom decom, napravili smo neke velike i male pomake, još jednom sam upoznavala sebe u nekom drugom kontekstu i na kraju se osećam bolje nego pre odlaska tamo. Malo li je?

E sad te čekam da vidim šta ćeš u ovoj godini da mi doneseš.
Opet se osećam okruženo opcijama, inspiracijom, ljubavlju, ljudima, prilikama. I opet nemam pojma gde ću biti kada prođeš, ali sam ti se opet prepustila. Znam da si nepredvidiv i zajeban, u tome se najbolje kapiramo i frka mi je. Sećaš se kad sam se vratila iz Litvanije, kad si me dočekao i ponudio mi neke fenomenalne prilike koje se ni u ludilu ne odbijaju, pa sam se uplašila i sve ih redom propustila i onda pratila kako odmiču i nestaju? Aj što mi drugi nisu oprostili, nego što ja još ne mogu sebi da oprostim.

Marte, rođače, ako mogu da biram, daj da se ne zalećemo i sada sa previše opcija.
Daj da proberemo jednu, dve, tri, ali da svaka bude dostižna i vredna pažnje i truda.
Recimo neku kroz koju ću dalje da rastem i učim, neku kroz koju ću da obezbedim materijanu stabilnost i neku kroz koju ću da delim svoje veštine sa drugima.

A može i tri-u-jedan, što da ne.
Aj budi mi treća-sreća-mesec-u-kalendaru i ove godine, molim te.

2 thoughts on “ćao marte

    1. Zanimljiva procena 🙂 nisam imala prilike da se družim sa tako opuštenim likovima, a nisam ni sebe doživljavala dovoljno opušteno da bih se prepustila gledanju “Televiza presenta” sadržaja pa ne mogu da izrazim slaganje ili neslaganje. Verovatno je nešto baš uzbudljivo čim je zanimljivo širokim društvenim masama, a moj Mart ne bih mogla da svrstam u tu kategoriju 😕 uzbudljiv jeste i zabavan, ali vrlo uskom krugu ljudi, ili se barem nadam da se tako 🙂

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s