prijava za posao

Poštovani/a,

Želim pre svega ukratko da Vam se predstavim i dočaram svoju motivaciju za Vaše radno mesto. Nemojte da Vas zbuni činjenica da ne znam ništa o Vama i o kakvom radnom mestu je reč, biće vremena i za to.

Ja sam Ana Barbara Kovačević, imam 27 godina i neopisivu želju za ličnim razvojem i konkretnim doprinosom društvenoj zajednici. Završila sam Srednju školu za dizajn tekstila, odakle sam ponela diplomu dizajnera odeće. Još tada sam povremeno delila, ubacivala u sandučiće i raznosila po hostelima letke za otkup i prodaju polovnih udžbenika, škole stranih jezika, modne butike i picerije. Nakon srednje škole sam počela da čuvam decu privatno. Tokom dvogodišnje pauze od formalnog obrazovanja radila sam u Beogradskom taksiju kao telefonistkinja sedam meseci i nakon toga pohađala brojne obuke, razmene, kampove i konferencije širom Evrope. Tada sam bila i određena za tim lidera na Youth in Action programu omladinske razmene u Makedoniji gde sam predvodila petočlani tim iz Srbije. Mogu da se pohvalim da sam do sada kročila na 4 kontinenta i videla više od 20 država sveta. Dala sam šansu pakovanju višanja u konzerve na Batajničkom drumu preko omladinske zadruge, ali te uslove nisam uspela da izdržim, ne zbog ustajanja u 4:30h svakog jutra, već zbog mučnine koju mi je izazivala toplota na pogonu nad kojim smo bdili 8h i bola smežuralo potparenih prstiju pod gumenim rukavicama sa kojima smo radili.

Potom sam upisala studije pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i otkrila svet volonterizma. Četiri godine sam bila koordinator Akcija dobrovoljnog davanja krvi na fakultetu i tokom tog perioda smo organizovali 15 akcija davanja krvi, dobili brojna priznanja Instituta za transfuziju krvi i imali ubedljivo najveći broj volontera. Volontirala sam u Crvenom Krstu, Aiesecu, Prijateljima dece Srbije, Pedagoškom drugštvu Srbije, Unicefu, Domu za decu i omladinu “Dragutin Srejović – Jusa”, Prihvatilištu za decu, Svratištu za decu, BAZAART-u i Klubu studenata pedagogije gde sam prvobitno bila potpredsednica, a kasnije predsednica udruženja. U KSP-u smo sprovodili brojne aktivnosti – osmislili smo program mentorstva u okviru kog su studenti završnih godina pomagali brucošima da se snađu na fakultetu i osvare svoje potencijale; osmislili smo sjajan program “BajkoviTI” za potrebe učešća na manifestaciji Noć muzeja, koji smo kasnije adaptirali i ponovo sprovodili na Vikendu na Filozofskom i Humanijadi; osmislili smo program “Kulturama” koji smo sproveli na konferenciji Kulturna uloga škole i obrazovna uloga kulture – Drama u obrazovanju; sproveli smo četiri projekta podržana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz koje smo uspostavili uspešan model funkcionisanja studentskih organizacija, organizovali prvu međunarodnu konferenciju studenata pedagogije, podstakli osnivanje udruženja studenata pedagogije u Nišu i Novom Sadu i uspostavili strateški plan dalje saradnje; bili projektni partneri organizacijama Bazaart i Prijatelji dece Srbije; učestvovali u svim relevantnim aktivnostima organizovanim od strane fakulteta (Susreti pedagoga, Doček brucoša, Vikend na filozofskom, Noć muzeja…); organizovali brojne tribine; održali više ciklusa radionica za srednjoškolcke u Studentskom kulturnom centru; obeležavali značajne datume kroz osmišljene aktivnosti i borili se sa vetrenjačama uprkos kritikama profesora koji su nas konstantno upozoravali na opasnost prekomernih vannastavnih aktivnosti (čast pojedincima koji su nas podržavali). Kroz volonterski angažman u organizaciji BAZAART sam učestvovala u organizaciji nekoliko konferecija, držala obuke iz oblasti drame u obrazovanju za omladince u Nišu i Beogradu, koordinisala seminare za nastavnike akreditovane od strane ZUOV-a, radila obradu evaluacija seminara, pisala izveštaje, bila asistent u istraživanju Pedagoškog društva Srbije i sprovela regionalnu omladinsku razmenu u Užicu na kojoj sam ponovo bila team lider, koordinator, jedan od trenera i učesnik.  Kasnije smo na poziv Tempus Fondacije predstavljali taj projekat kao primer dobre prakse u Nišu. Tokom fakulteta sam takođe privatno radila kao dadilja, ali i nakon njega, pa danas mogu da se pohvalim da sam čuvala decu svih uzrasta, oba pola, u raznim okolnostima. Tokom i nakon fakulteta sam čistila stanove sa drugaricom, što privatno, što za “Stan na dan” poslodavce. Zaboravila sam da Vam kažem da nisam došla da se školujem u Beogradu, već sam u njemu rođena, i da nisam tražila poslove zato što potičem iz siromašne porodice (činjenica da imamo dve kuće na jadranskom primorju, dva stana u Beogradu i kuću u Barajevu možda može da potvrdi to), niti pod nagovorom roditelja (uvek sam dobijala više nego dovoljan džeparac i mojim hirovima je udovoljavano više nego je bilo neophodno), već zato što me rad ispunjava i želim da zarađujem za sebe samostalno.

Nakon fakulteta sam volontirala 6 meseci u Day Care centru u Litvaniji, a kada sam se vratila upisala sam se na program master studija Obrazovne politike koji se sprovodi u saradnji Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Kragujevcu. Nakon što sam položila sve ispite radila sam kratko u humanitarnoj organizaciji ADRA kao dečji facilitator, a onda sam otišla sam u Kaliforniju gde sam 5 meseci čuvala decu u porodici i paralelno pohađala tromesečni kurs Early Child Development: Birth to Eight na UCSB Extension-u. Nakon uspešno završenog kursa počela sam da koncipiram istraživanje koje ću sprovoditi u narednom periodu za potrebe mastera koji planiram da završim do kraja ove akademske godine.

Ne znam jesam li Vam rekla da sam položila vožnju, kurs prve pomoći, kurs nemačkog jezika… Da sam donirala kosu deci oboleloj od raka, donirala krv 13 puta, dobila nagradu za treće mesto sa pesmom na konkursu “Deca za decu obolelu od raka” u osnovnoj školi pa su je i objavili u nekoj knjizi koja se izgubila u mojom sobi…?

Volim da istražujem nepoznato, strašno me uzbuđuju nova znanja i praktične veštine. Preferiram timski rad i veoma sam naivna i lakoverna, ali ne i povodljiva. Spremna sam da radim za mizerne pare, pa čak i za dž, ako verujem u misiju kojoj težimo tim radom i samo ako sam sigurna da me niko ne vuče za nos. Iz priloženog možete videti da sam radila mnoge poslove, iako nemam ni dana radnog staža. U prethodne dve nedelje sam aplicirala na nekoliko konkursa za radna mesta i još uvek se nadam da ću dobiti makar neki odgovor. Naravno, usput ponovo čuvam decu privatno i ponovo sam angažovana u jednoj nevladinoj organizaciji koja se bavi obrazovanjem.

Poštovani/a, Vi ste mi poslednja nada.
I da Vam kažem još nešto, nisam jedini Don Kihot željan rada. Ima nas mnogo.

U prilogu vam dostavljam svoju zvaničnu radnu biografiju.
Inače, šalila sam se, ne nadam se odgovorima. Samo se nadam da neću morati sledeći put da objašnjavam zašto želim da pobegnem odavde glavom bez obzira. Ne želim da traćim svoj mladalački duh i izgled, svoja znanja i veštine, spretnost i poletnost uzalud, i verujte mi, da nije one naivnosti koju sam Vam pominjala, ne bih se ja ovde više vraćala. A Vi me razuverite ako možete.

Slika zaslona 2019-03-26 u 23.20.50.png

Slika zaslona 2019-03-26 u 23.21.02.png

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s