malo misto na obali jadrana

Hvala svim prijateljima koji su se prepustili i stvarali sa mnom uspomene ovde.
Jer Orebić vam je kao zamak od peska na plaži. Kako ga izgradite – takav vam je.
I kada mu dodate neki novi element, on je opet onaj isti, a opet potpuno drugačiji.

Dozvolite mi da vam predstavim to misto, tako lekovito, a tako pogubno. I nedokučivo.

Ovde stres nije isti kao u gradovima, a nervoza deluje više kao stvar imidža i karaktera, a ne kao posledica neiscrpnog rada kome većina meštana i sezonskih radnika podleže kako bi obezbedili egzistenciju i eventualno prištekali neku paricu za debelo zasluženi odmor nakon sezone. Koji možda, tako iscrpljeni, i preskoče. Ali prija nadanje.

Ovde nikada nećete biti načisto da li se meštani raduju sezoni ili su ljuti što je stigla.
Nećete biti načisto ni da li im je vaša priča draga, iritantna, ili misle o nečem trećem dok se vi ubijate da im što bliže predočite sadržaj priče sa svim pratećim emocijama i mimikama. Ne možete znati. Ima neki naročiti šmek ta njihova poluzainteresovanost i polunadrndanost koju koriste kao univerzalno oružje, pa i šarm.

Ovde možete da se opustite kao ni na jednom drugom mestu na planeti zemlji, osim ako dolazite sa tom idejom kao primarnim ciljem dolaska. Pre svega, ne očekujte.
Možda vas niko neće “obadati” (fermati/zarezivati), a možda će vas saletati. Tu nema pravila. Možda će vas dočekati divno plavo nebo, bez oblačka, osunčano, kako ste viđali samo na crtežima i fotošopiranim fotografijama, a možda će vas dočekati oblaci i grmljavina sa jednako nestvarnim munjama i gromovima. Kako bih vam rekla, ovde ni prognoza ne ume da predviti šta će se događati na nebu i u zraku.

Ovde će vas ili progutati ono što se sa sobom doneli od osećanja, briga i planova, ili ćete vi to vrlo temeljno sažvakati i obraditi, te osetiti sva lekovita dejstva retrospekcije bez potrebe za dodatnim preživanjem. I to ume da bude lekovito, ali i pogubno.

Svaki dodir koji vam nedostaje, nedostajaće vam još jače i bolnije.
Svaka neisplakana suza, postaće ogromna i naizgled nesavladiva.
Svaki uštekani osmeh, pretvoriće se u iznenadni i neodoljivi kez.
Svaka potisnuta želja za zagrljajem, rezultiraće najčvršćim stiscima sa raznim znancima i neznancima. Za zagrljaj nije potrebna istorija odnosa, već želja i otvorenost.
Svaki plan koji ste poneli sa sobom, biće neizvodljiv, jer ova obala bolje zna.

Zna šta vam treba, zna na koji način da vam to servira, zna koliko možete podneti.

Već dugi niz godina pokušavam da memorišem sve potrebne zvukove, mirise i pejzaže. Da pohranim u glavi to malo misto u kome znam da razlikujem sve vrste mrava i vetrova. Da napravim svoj veštački inkubator za ideje, želje, nedaće i izazove sa kojima se suočavam u beogradskoj surovoj realnosti.

Ne može. Nije tako osmišljeno.
To malo misto ti da taman onoliko snage i alata da preguraš do sledećeg dolaska.

Ipak, sama spoznaja da imam to tako svoje, a tako svačije, misto pod sucnem…
To mesto u koje kad stigneš, kažeš sebi “huh, vredelo je guliti”…
To mesto koje te jednakom nežnošću i surovošću grli i kad je oluja i kad je sunce…
To mesto koje ti briše svaki bol iz leđa, leči svaku posekotinu, čisti sinuse i leči um…

Čini da se ponekad osetim kao superheroj.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s