lepi moj.

Tebi koji si mi bio bezuslovna podrška u polaganju svih ispita. I motivacija.
Verbalna, emocionalna, materijalna, psihička. Nezamenjiva!
Tebi koji imaš ubedljivo najduži staž u držanju palčeva.
Za sve moje ispite, testove, poslove, putovanja, intervjue, sastanke.
Tebi kome nikada nije promaklo da mi poželiš srećan put.
Makar moja putovanja bila učestalija od zamene gaća i čarapa.
Tebi koji me nisi lagao, prećutkivao i izobličavao istinu, uprkos svemu.
Ni onda kada ti nije bilo do priče. Ili nisi želeo da me opteretiš. Ili da me naljutiš.
Tebi koji veruješ u mene i kada drugi posustanu. Kada i sama posumnjam.
Sa sve onim “javnim” rukom ispisanim izvinjenjem na panou ispred kuće, za to što nisi verovao da ću prva posle tebe diplomirati u porodici. I najavljenim novim reflektorom i panoom koji me čeka po završetku mastera. Nisam ni ja verovala da ću diplomirati.
Tebi koji si mi davao džeparac do 25. godine uprkos svim molbama da prestaneš.
Kada ste za sebe jedva odvajali. Kada niste imali. Kada sam i sama zarađivala.
Tebi koji si podsticao i negovao moju maštu kada mi je bila najpotrebnija.
Sećaš se kako smo išli da “krademo struju” tokom bombardovanja tako što odšetamo do prve osvetljene kuće ili zgrade, pošaljemo je kući u mislima, i dok se vratimo ona nas čeka? Ili ako omanemo, prošetamo ponovo da je pošaljemo snažnije. Pa još jednom ako treba. I uvek na kraju uspemo. I ono kada si mi pokazao “tajni štos” kako da ugrejem dlanove trljanjem? Dugo sam bila ubeđena da taj trik samo ti i ja znamo.
Tebi sa kojim sam spavala u krevetu da bi me držao za ruku i čuvao od mraka.
A baku smo slali na spavanje u dnevnu sobu i dozivali samo kada se upiškim u toku noći ili ispovraćam posteljinu posle prejedanja kada su praznici.
Tebi, neprikosnovenom Božić Bati i Deda Mrazu.
Ne samo zbog temeljno osmišljenih poklona, prvih foto-aparata, prvog ozbiljnog nakita, krasnopisom i srcem ispisanih čestitki koje su stizale i na druge kontinente… Nego i zato što se uvek znalo da pokloni stižu kada su deca u dubokom snu. Čak i kada smo te provalili da ih ti stavljaš u čizme i čarape, uspevao si da održiš to pravilo, pa čak i da nas držiš u dilemi da li ti je poklone neko doneo pa si ti stavio samo ili si ti taj Bata i Mraz.
Tebi, mom nezamenjivom partneru u tabliću.
Ako izgubimo – “prvi mačići se u vodu bacaju” (iako se ne bacaju), ili smo ih “pustili” da se ponadaju. I veća čar je iznervirati protivnika sa smeškom na licu nego pobediti. Grozni smo u tim kartama, ali ko bi nam zamerio.
Tebi koji bi mi svake nedelje kupovao Happy Meal.
Uprkos bakinom insistiranju da zaobilazimo to američko smeće od restorana.
Tebi s kojim sam uvek izmišljala “tajne planove”.
Od kupovine ribice na pijaci (sećaš se ona koja je kasnije pojela druge ribice iz akvarijuma iz kabineta za biologiju, koji je Nikola čuvao tokom raspusta?), pa do misija ubeđivanja tate na aerodromu da se ošiša da ne bi ličio više na pećinskog čoveka.
Tebi koji nikada nisi bio lak, ali si uvek bio karakter. I uzor. I heroj.
Ne bih mogla ni umela da te opišem i prepričam nikome. A i zašto bih?

Daću ti ovo da pročitaš, ako lekari uspeju da ti pomognu da staneš ponovo na noge. Ili makar sedneš u neko pomagalo. Ili odlučiš da ostaneš u krevetu, ali svom, dostojanstven, svestan i snažan, kakav si uvek bio, sa mozgom čiji bih pelcer rado svom detetu usadila.
Do tada ću verovati da sve ove reči osećaš kroz naše zagrljaje na bolničkim i domskim krevetima. I kroz ograničen broj reči koji uspem da ti ispričam kada si dobro.

Ti nisi heroj, ti si super-duper-heroj koji to ničime više nije dužan da dokazuje!

Danas mi je bilo teško, znam da si osetio iako nismo pričali.
Dovoljno je što smo disali zajedno zagrljeni.
I sve si mi rekao kroz “mhm” i “m-m”.

Hoću da ti kažem da je tvoja odluka najsnažnija na svetu.
I dalje verujem da možeš i ovo i ono.
I da se oporaviš i da odeš na odmor.
I oba su u redu.

Ali važno mi je da znaš:
Ja te na postelji ne volim ni manje ni više. Ista je ta snaga.
Nijedna poseta mi nije mučna ni naporna, naprotiv. Još kad uspem da te nasmejem ili ohrabrim, ih. Može srce da mi eksplodira od zadovoljstva i ljubavi.
Samo si mi još lepši. I samo podvlačiš lekcije kojima si me učio:

  • Da je obećanje velika stvar!
  • Da se borim i kada mi nije do borbe, ako (mislim da) je cilj dostižan.
  • Da ljubav i podrška leče i u veselju i u muci.
  • Da je iskrenost ključ poverenja, a poverenje ključ moćnog odnosa.
  • Da je imati deku neprocenjivi dar!

Obećao si mi da ćeš dočekati operaciju.
I da ćeš me sačekati da se vratim sa mora, da ćemo se videti još.
Pobedio si rak. Pobedio si infarkt i šlog. I da ti najiskrenije kažem – niko normalan ne bi poverovao da sve to prebrodio. Da nema ožiljka na stomaku, čovek ne bi pomislio ni da si bio na operaciji. Ti koji si do pre 2 meseca vozio i živeo nezamislivim životom za jednog prosečnog 85-godišnjaka. To valjda zato što nikada nisi ni bio prosečan.
I održao si oba obećanja, iako si tokom kasnijih muka preispitivao da li je trebalo.

Ne mogu da ti opišem koliko sam ti zahvalna, ponosna, srećna i oduševljena!

A sada deko, neka bude kako treba. Kako je za tebe bolje.
Ako možeš da nam se vratiš, daj da proživimo još 5-10 godina zajedno. I 20 ako bude volje i zdravlja. Imamo još svašta da ti pružimo i želimo te pored nas, znaš to.
Opet, ako te boli i ako se mučiš, ako smo propustili priliku za oporavkom – odmori.
U nama živiš sve dok dišemo, a živećeš u pričama među našom decom, znaš i to.
Ja ću te i dalje pitati za mišljenje, u sebi, pre nego što nešto uradim. Pratiću znak.

Mi smo porasli. Ja u ovih prethodnih par meseci ponovo intezivno, zahvaljujući tebi.

Cenim svaki tvoj napor da me poslušaš i kada ti nije po volji. Kad me pustiš da odlučim.
Znam da mi veruješ, zato što ti svaku molbu i smernicu dajem iz srca.

Deko, poslednja odluka neka bude tvoja.
I niko ti neće zameriti. Obećavam.

Volim te.

18278104_10213234378403304_2096282042125456010_o.jpg

One thought on “lepi moj.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s