rođendansko neraspoloženje i želje

Pre nešto manje od mesec dana me je ostavio dečko koji mi nije ni bio dečko, ali kog smo deka i ja izabrali kao potencijalno idealnog kandidata. Nema ga više, nestao.

Pre nešto manje od dve nedelje mi je umro deka, za čiji smo se život borili svi zajedno junački i vedro. Umro je u danu kada zapravo nismo očekivali. Nema ga više, nestao.

Poslednjih desetak dana, otkako je prošla sahrana, pokušavam da ubedim sebe i ljude oko sebe da sam ponovo dobro i da život svojim ritmom ide dalje za nas koji smo ostali.

Sutra treba posle posla da se nađem da dočekam svoj rođendan sa društvom, kao.

Znam da deki ne bi bilo pravo kada bih mu rekla da sam odustala od rođendana zato što nisam baš tako dobro raspoložena kao što pričam. Znam i da bi razumeo da mi nije do slavlja i da bi prihvatio moju uvrnutu ideju da kao pozovem tih par drugara koji su mi najbliži u neki tamo kafić, ali im kao ne kažem da mi je rođendan, mada im ipak skrenem pažnju da se ne okupljamo ni sa kakvim čestitkama, poklonima i tortama, ali me onda oni ipak pitaju hoće li biti torte, a mene smara da se bavim tortom jer me smara da se bavim bilo čime, a kupovina torte mi je čisto bacanje para osim kada je kupujem za nekog drugog, ali onda se setim da bi me i deka iskritikovao kakav je način da ne odnesem društvu tortu i tako dalje i tako dalje. Pišem ovo i plačem jer, eto, niko ne zna svu težinu koju nosim u sebi kad samo delićima nezgrapno i nedorečeno opterećujem ljude oko sebe. Teško mi je da se borim sa sobom.

Rez.

Otvaraju se vrata i ulazi jedan štap, a za njim i dobro poznata faca od 92 godine.
Kaže kako kada voli nekoga kuvanje i spremanje hrane ide tako lako i uspešno, a nekada najobičnije jelo ne može da napravi kako valja (to nije istina doduše, jer sam mnoga jela iz njene kuhinje probala, a ni za jedno ne bih mogla da kažem da nije fenomenalno.. jedino ako ta koja “ne valjaju” frkne u đubre odmah, što me isto ne bi čudilo). Došla je u trenerci umazanoj čokoladom, sela da ispućka jednu i da se malo smejemo zajedno. Ajde što je problem torte rešen, nego sam i sve ostale probleme zaboravila.

Eto, takve poklone želim.

Ljude velikog srca i čistih namera.
Leto i more.
Dečka.
Sebe.

Svako ko ne može da mi priušti nešto od gore navedenog neka se ne zamara kupovinom poklona i ispisivanjem čestitki. Moj najbolji čestitkar je ionako u dubokom snu. Na poklone ne umem da reagujem i ne treba mi ništa što do sada već nisam nabavila i iznudila. A neko inspirativno i nadahnjujuće druženje je uvek dobrodošlo.

Dobro ajde, i torta.

One thought on “rođendansko neraspoloženje i želje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s