privatna pošiljka

Procena materijalne vrednosi: //
Sadržaj: earl grey (kesica), list iz sveske ispunjen prepiskom sa časa matematike 2002. godine, karta za privatnu žurku u svemiru sa specijalnim gostom, pismo ispisano šljokičavom ljubičastom hemijskom, žeton za vožnju autićima na sudaranje.

Stimpi, šaljem ti par nasumičnih drangulija koje sam iskopala tokom ove izolacije.
Znam da znaš šta se dešava, imaš bolji pregled odozgo, pa da te ne davim našim nagađanjima i interpretacijama Vučićevih baljezgarija.

Prošlo je 7 godina. SEDAM GODINA.

Sinoć sam se nešto baš vrtela po krevetu i razmišljala o tebi. Slušala vetar, razduvao se  kao te večeri. Ove godine imamo i sneg, ali sećam se da je i tada bilo gadno hladno. Još uvek ne mogu da te zamislim tako sređenu, tanušno obučenu i odlučnu u borbi sa životom. Praktično si mi bila u komšiluku. Kako nisam osetila nemir?

Sećam se da me je Dea zvala nekoliko puta te večeri, pitala da li znam gde si, ponavljala da ti je telefon isključen i da se još uvek ne javljaš, govorila mi da brine iako je to bilo jasno po plitkom disanju i tonu kojim je govorila. Verovatno sam je smirivala jer sam spokojno učila razmišljajući o izlasku koji smo dogovorile “čim prođe kolokvijumska nedelja, nismo odavno svi zajedno izašli”.

Prošlo je 7 godina. SEDAM GODINA. Stimpi, možeš li da veruješ?

Pokušavala sam sinoć da zamislim gde bismo bile danas da si ostala. Garant bih te ubedila da mi praviš društvo u Barajevu dok ne prođe ovaj haos. Nekako si uvek bila tu u vanrednim okolnostima. Ili sam šminkala sećanja? Mislim da nisam. Namestili bismo ti šiveću mašinu u Nikolinu sobu i verovatno bi bar tri svetske revije stvorila. Igrale bismo tač, šetale do centra i nazad, fotkale, verovatno i drmnule neko unuče u školskom u inat propasti sveta koja je svakim danom sve očiglednija. Fališ mi…

Našle bismo povoda za smeh, ihahaj. Youtube je već pun sadržaja koje nismo stručno prokomentarisale. O samo-nama-smešnim forama da ne govorim. Upoznala bi Pasu, to nam je nova kuca, sjajna je. Došla sa ulice kao i Oni, dve godine je kod nas.

A prošlo je 7 od tvog odlaska. SEDAM GODINA. Stimpi, poželiš li ponekad da se vratiš?

Volim te govedo. Ni manje, ni više. Jednako neizmerno.
Kako i ne bih. Još uvek nisam sigurna da si svesna koliki si car bila.
Našla sam prepisku iz doba kada si ti bila zaljubljena u Bart Simpsona, a ja nepismena.

90769137_2535175946810815_1119271299131113472_n.jpg

Izmeštaš me iz vremena. Kao i ranije, navodiš me da plačem i smejem se istovremeno.
Da ne misliš da ti zameram, obožavam kad god se usudim da prelistam uspomene.
Uvek naiđem i na nešto zaboravljeno. Nismo mogle da znamo šta će sve biti uspomene. Naše prijateljstvo mi je dalo potvrdu za višegodišnje skupljanje “đubreta”.

Obrisala sam juče sa vrata onaj bajati BFF natpis, što smo napisale kredama u boji.
(neverovatno kako se teško skida kreda sa drveta)
Više smo mi od BFF-a.

Ti si moj anđeo čuvar, a ja tvoj dinosaurus reporter. I još dosta više.

I tako već 7 godina. SEDAM GODINA.

Bila sam do groba kada smo sahranjivali deku. Mirno je tamo na groblju.
Budi dobro. I pozdravi mi deku ❤

One thought on “privatna pošiljka

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s