vođena fantazija

legnem tako pa zamišljam.

kako pakujem backpack za more.
odgovaram na poruke u koliko sati je ispraćaj na autobuskoj.
tražim po stanu naočare za sunce, za svoju godišnju dozu nemara i dar-mara.

zamišljam kako sam u nekoj vezi, ma kakvoj, neveštoj ili veštoj.
dovoljnoj da možemo da iskoristimo svaki slobodni trenutak za grljenje.
ili da se izvlačimo na februar u aprilu kada nas pukne neki nalet strasti.
u kojoj nas nije briga da li nas možda samo ta strast i održava skupa.
ili nezadovoljstva koja oboje imamo, ali ih odlučno ne delimo sa ostatkom sveta.
ili zadovoljstva, jednako snažnog intenziteta, čije recepte štekamo sebično.
ili možda dovoljno snažna želja za bezglavim zaljubljivanjem u bilo koga ili šta.
besmislenim, a samim po sebi dovoljno smislenim da bismo ga delili, makar kako.

zamišljam kako je deka živ, sav ponosan što konačno vozim.
i ne samo to, nego se pristojno raspravljam sa svim okolnim vozačima što me ne čuju. srećom, naravno, jer da me čuju nestala bi sva pristojnost koju sam upravo izmislila.

zamišljam kako uzimam ključeve sa mesta gde inače uvek stoje (pardon, gde su uvek stajali dok ih nisam izgubila), zaključavam stan i odlazim na proslavu dana studenata, preko puta zgrade, u omiljeni mi studenjak. sutra se neću sećati večeri.

zamišljam koju ću prvoaprilsku foru da podvalim kome.
dovoljno glupu, da niko i ne pomisli da je u pitanju prvoaprilska šala.
i trudim se da ne zaboravim da kažem “aprililili” nakon nekoliko sati.

zamišljam kako se okupljamo u ovom stančiću dva-sa-dva da igramo kontakt.
ili asocijacije. ili nacrtaj savršen mesec. ili da simuliramo neke pedagoške visokointelektualne razgovore i maštamo o programima koje svet još nije video.

zamišljam kako stižem kući sa posla, mrtva umorna i gledam zaljubljeno krevet.

zamišjam kako me grize savest što sam proćerdala sve zarađene pare na piće, iće, druženja, kaputiće, patike, majice, dukseve, gaće, čarape i ostale stvari koje nemam više gde da skladištim. kako glumim pred sobom da me grize savest.

zamišljam kako odlazim u teretanu preumorna od pomisli na one sprave za mučenje.
pa se vraćam ponosna što sam izdržala ceo sat, iako nema još vidljivih rezultata.

zamišljam kako me sve to jako veseli.
kako bih najsrećnija bila ako bih samo još našla malo vremena za odmor.
i za negu noktiju, kože, kose, duše i psihe. za čitanje i pisanje. za ćutanje i slušanje.
za master koji držim sebi nad glavom već godinu dana, umesto da ga otkačim.

i bum.
kada bi mi samo neko rekao – aprililili.
vratio me u moju rutinu i kolotečinu.
onu bezglavu i neizdrživu.
stigla bih sve za šta mi je trebalo slobodno vreme.

jer ja kada tražim slobodno vreme, mislim na ono između redova, ono gratis.
a ne ovako. daš mi ga u izobilju, i ja onda ne znam odakle da počnem.
i kada nađem odakle, ja evo ne znam kako.

vratite mi život.
pustite me napolje.
i nađite mi ključeve.
molim vas.

biću dobra.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s