neko je bio baš zaljubljen u tebe

nesrećno
ili tačnije, neuzvraćeno,
jer je zaljubljenost valjda u korenu srećna.
ali eto ako nije uzvraćena, vodi se pod “nesrećna”.

najviše sam naučila o sebi kroz te neuzvraćene zaljubljenosti.
pokušam 1001 verziju sebe da izvučem, kao nekom ću uspeti.
da priđem, oduvam ga, razuverim, približim, uverim… kad ništa.

ali nećemo o meni.

neko je u tebe bio zaljubljen. baš zaljubljen.

pa ti pokušaji da ti priđe.
da ne bude previše napadno, a opet ne ni neprimetno.

pokušaji da ti sitnim gestovima pokaže svašta nešto.
da osetiš i ti makar delić te blesave zavrzlame iz stomaka.

noćna osmišljavanja taktike ili makar maštanja, šta ako…
kasnije i mnogo češća, jer ko bi čekao noć za maštanje.

a ti se ne daš. ne vidiš. nemaš pojma šta je tom glavom prolazilo.

kreirani su svakojaki scenariji za vas i verovalo se u njih.
i željen si u njima. u sebi. u toj svakodnevici. tom životu.

ma nisi ti baš toliko blesav, postalo ti je u nekom trenutku jasno.
ali nisi to doživljavao previše ozbiljno. okej si bio, stvarno jesi.
odmah si lepo dao do znanja da se ne nada, ne previše.
sve je okej, super je, ništa ne fali. nisi ni rekao da fali.

neko je bio baš jako zaljubljen u tebe.

rušeni su i vajani iznova neki mračni vilajeti, prepravljani, glancani.
ko zna koliko puta se ipak čovek zapita šta to sa njim nije u redu,
nešto sigurno nije dovoljno dobro, jer da jeste primakao bi se.

radilo se na sebi mukotrpno i bolno, ali učinkovito.
vidi sad, prosto ti nije jasno zašto nisi prišao dok si bio pozvan.

a priznaj, dobio si i ti neku ludačku lepotu, vedrinu, mladost.
to je valjda kao sa fotografijom, samo još bolje.
sigurna sam da fotografija najbolje dokazuje da je lepota u očima posmatrača.
milion puta sam to do sada videla, i kroz svoje i kroz tuđe fotke.

možda je to i jedino što ti danas fali.
ta super moć koju si dobijao.
od tog blesavog bića.

mislim da je kod zaljubljenosti to na nekom još višem nivou
kao da te taj koji je zaljubljen obasipa nekim čarobnim prahom
od kog si ti sve lepši i lepši, makar na drugom kraju sveta

ti si tako obasipan rastao, cvetao, sijao, blistao.
dok bočica nije ostala prazna.
moguće da si sada i sebi malo manje vau.

ali ne brini, doći će neka nova bočica namenjena tebi.
ne ista takva, ne ta, ali nikad ne znaš,
možda bude “bolja”, a može da bude “lošija”
ako veruješ da se delimo na dobre i loše

ne razumem se u tvoje kriterijume, a da budem iskrena i nisu mi važni.

samo ti odgovorno tvrdim da je neko bio baš zaljubljen u tebe.
i nije strašno što ta zaljubljenost nije bila uzvraćena.
na pravi način, u pravoj meri, ili uopšte.
ne brini, to blesavo biće je poraslo,
naučilo svašta, prolepšalo se, produbilo pogled na svet.
i verovatno je opet neko zaljubljen u to biće, baš kao što ono bilo u tebe.

strašno je jedino ako
ni tvoje srce nije mirno kada ti priđe
ili kad ti prođe kroz misli
ili dok ćutke skroluješ po tim objavama
ili se prisećaš neke propuštene prilike

strašno je jedino ako
nisi odreagovao adekvatno zbog straha
jer veliki si ti dečak da bi se plašio
a da svoj strah ne bi umeo da artikulišeš

kada ga podeliš, on se smanjuje,
a može i da nestane, sećaš se

strašno je jedino ako će
nekom od vas ostati zadrška
u međusobnom odnosu

jer jebeš ti to ako gledaš fotke
i raduješ se, sa zadrškom
ako ti je milo kada čuješ “presladak ti je mali”
sa istom tom zadrškom

kad eksplodirate u zagrljaju na semaforu
u slučajnom susretu posle 10 godina
pa opet nastaviš trotoarom, sa zadrškom

i jedino je strašnije od toga
da sebi nikada ne priznaš
i ne oprostiš.

neko će ponovo biti baš zaljubljen u tebe.
i nemoj toga da se plašiš.
to je lepo.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s