da ti kažem svakog dana po nešto lepo
pa makar i jednu lepu reč

da ti kažem da si lep
da osetim dobrotu dok te gledam u oči
ili bilo koji drugi deo tvog vibrirajućeg tela
dobrotu koja je utkana u tebe
od koje si sačinjen, ispod svih tih maski
koje, da se ne lažemo, svi mi imamo
i koristimo po potrebi, najčešće nesvesno
nema to veze sa iskrenošću i licemernošću
takav nam je život, previše je uloga dato
i previše iskustava u nas stalo, lepih i ružnih

da dok samo gledanjem u tvoje šake
vidim koliko su vredne i spretne
da udovoljavaju, da čvrsto grle, da miluju
da se bore, da čuvaju, da čuda stvaraju

da svaka tvoja bora i pora
govore o dobrim delima koja si načinio
i dobrim namerama koje si imao
koje i danas imaš, da ne sumnjam u to

da tvoj govor tela odašilje zaštitništvom
a ujedno i željom da zaštićenošću
koju svi zaslužujemo i trebamo

da svaki tvoj dodir budi lavine
i pokreće varnice u celom drugom telu
da budi odavno uspavana čula
pa čak i ona za koje nismo znali da imamo

da tvoj rukopis govori više od oslikanih slova
i da čak i načinom držanja hemijske olovke
pokazuješ svoju borbenost i odlučnost

da dok spavaš odašilješ takvim spokojstvom
da je teško poverovati da ta lepa glava može da boli, da sme da boli
da izgledaš mlađe od najmlađeg deteta koje sam čuvala
i da su ti sede lepše od svake bočice šljokica koju sam imala

da tvoj glas ima melodiju i zvuk bolji od gitare
dobro naštimane, stare, i besprekorno svirane

da se tvoje dobronamernost i zahvalnost graniče sa nevinošću
radoznale i izgubljene devojčice u svetu odraslih
ili preplašenog dečaka u pohodu ka ostvarenju muškosti

i da te pri tome ništa ne slažem

možda bi vremenom pomislio da ti se dopadam
iako bi ti se dopadala slika o tebi koju imam
i ne dam, nego je doslikavam, maštom i željom dopunjavam

i neću ti je nikada dati da je vidiš
jer ne leči čoveka lepa reč i stisak ruke
ako prethodno nije sebe video i prihvatio da mu je to potrebno
otvorio dušu, raskrčio taj beskonačni prostor i dao taj neki znak

a i šta imam od toga da se zaljubiš u tu sliku
pa nećemo valjda oboje da budemo zaljubljeni u istog
takvi su odnosi osuđeni na propast
i čim ka’ne kap kafe po slici, ili je ubrljaš masnim prstom
možeš da je baciš i kreneš u potragu za nekom novom

a koji će nam to đavo?