osim ovih 5-6 kilograma
desetak bubuljica po licu
mrzovolje i dva jača udara anksioznosti
kada je naglo proglašeno vanredno stanje
i kada je još naglije ukinuto, histerično i suludo
donela mi je i brojna preispitivanja
otpuštanja i zapinjanja za neke ciljeve
mnoge neke online susrete koje sam odbijala
jer ne volim online život, iako mu se predajem
donela mi je izmenjenu statistiku na telefonu
koja je ranije govorila da prosečno provodim 45min dnevno na njemu
a u rekordnom periodu vanrednog stanja sam stizala i do 8h dnevno
bolje da ne pišem kako sam se osećala tog ponedeljka kada me je ekran pljunuo
tom groznom informacijom i potvrdom da sam ipak u kavezu iako se lažem
donela mi je obnavljanje nekih prijateljstava
za koja ne bih “imala vremena” da osvestim koliko su dobra
i neka potpuno nova poznanstva i prijateljstva
koja su ponovo sa sobom donela razna hoćenja i nećenja
prihvatljive i neprihvatljive ponude, prihvaćene i odbijene pozive
donela mi je dublje uvide u čvrstinu stavova nekih višegodišnjih prijatelja
i mnoge druge uvide o njima, ko se plaši, ko se ne plaši
ko od tih koji se plaše zna čega se plaši, a ko prihvata strah na slepo
donela mi je borbe za kakve nisam ni znala da sam spremna
od panike, preko prigrljivanja nametnutih okolnosti
čitanja, gledanja, slušanja, pohađanja, završavanja, ostavljanja na pola
donela mi je pojačanu sposobnost da prihvatim
da će neki odnosi ostati večno polovični, ili ih neće biti
da smo neki ostrašćeni u navijanjima i borbama, a neki mlitavi ili samo tihi
donela mi je još pregršt nekih spoznaja o kojima ne želim javno.
mnoge dokaze koje nisam tražila, ili makar nisam svesno tražila
neki se uklapaju u pretpostavke, neki su dijametralno suprotni
ali iskreno da vam kažem,
da sam neki pomak dostigla
neki mir, neku super moć dobila
ma kakvi.
i da vam još iskrenije kažem
ni vama koji pričate da izlazite
svesniji, mirniji, zahvalniji, bolji
nešto baš i ne verujem u te tvrdnje
i više ih čitam kao želje, što je isto okej
a možda vam i samo ne verujem jer ne delimo iskustvo.
za mene je najveći uspeh što izlazim neoštećena
za integritet, za odnos prema sebi, za odnos prema drugima
i što sam, čini mi se, sačuvala psihu za razliku od brojke na vagi.
nego, kažite vi meni
kad ćemo ponovo na kafu (u parku, od kafića sam odvikla, ne mame me)
kad ćemo ponovo da se grlimo (ako nismo paralisani, a i ako jesmo, da zalečimo to)
kad ćemo ponovo da se smejemo (proleće je recimo super povod, ako nam ne proleti)
kad ćemo ponovo da se zaljubljujemo (ne nužno u ljude, u bio šta izvan stana i kuće)
kad ćemo ponovo da živimo i da bacimo ove marionetske kanape?
kada nam kažu
ili kad odlučimo?
