Ja. B. Barbara. Barbarić. Ana u odrastanju.

Ovo je trebalo da bude poslednji blog u seriji Divnoljuda.
I pre toga je trebalo da ispadne tridesetak blogova o ljudima koji su mi inspiracija.

Pa je onda prijatelj čija je priča bila sledeća na redu rekao jednog dana, ničim izazvan, “samo me nemoj u blog onaj, znaš da ne volim da se eksponiram”. Pa je dete u meni prekrstilo ruke, namrštilo se, i ostalo pogođeno time iza odgovora “okej, šta god”. Pa smo pre dve nedelje u jednoj antistress sedeljki, kroz neku detinju igru istine, to iskomunicirali uz pomoć vina. Drugarici koja je došla to veče sam zanesena uzbuđenjem obećala da je njen sledeći.

Saro, izvini što nisam ispunila obećanje. Potrudiću se da tvoj dođe baš u vreme ispraćaja na tvoje najveće životno putovanje do sada, u divnu Italiju. Brzo će to, taman opet za dve nedelje?

U tom nekom bljakastom periodu, ostavši bez posla, sveže preseljena u rentan stančić, nisam bila sva svoja.

Malo sam više pila, puno više trošila, dosta zajmila, na sebe se ljutila, na terapiju prestala da idem…
I kao i svaki drugi bljakast period i taj je prošao. Eno ga iza mene, dovikuje po koju lekciju, naročito subotom.

Vratila sam se poslu. Vratila sam se psihoterapiji. Vratila sam više dugova u ova dva meseca nego što sam mogla da planiram i zamislim. Imam još da vraćam, ali imam i strategiju koju sledim. Vratila sam se sebi i dobila inspiraciju.

Danas nakon psihoterapije sam se zahvalila Suncu koje je izašlo uprkos najavljenoj kiši.
Sela u svoj autić, otišla u Maxi nabavku za kraljevski doručak kojim ću sebe pogurati da napišem ovaj blog.


Pa sam ovekovečila, otvorila širom prozor, žvakala i razmišljala kakav naslov staviti tekstu u kom sebe planiraš da hvališ. Imam još uvek odbojnost pri pomisli da o sebi pišem rečima hvale. Tako sam rešila da ovo ipak bude blog zahvalnosti psihoterapiji koja mi pomaže da sebe razumem, prihvatim i preoblikujem. I zahvalnosti sebi na hrabrosti i istrajnosti za suočavanje. Kao što na jednoj od prvih seansi u januaru 2020. godine nisam znala da navedem nijednu svoju dobru osobinu, pa sam čak i na njeno navođenje pretpostavki tipa “dobro, jesi li odgovorna? Jesi li iskrena? Jesi li pouzdana?…” na svaku do jedne odgovarala sa “Pa da delimično, ali…”, tako i danas ne umem da kažem kakva sam, ali uspreću valjda da formulišem promene do kojih je došlo.

Odlučila sam da odrastem i borim se sa svim teškoćama tog procesa, u punoj snazi. Odlučno i hrabro.
Trudim se da ljude koje volim što manje opterećujem svojim nezadovoljstvima, frustracijama, paranojama.
Trudim se da se zaštitim od tuđih nezadovoljstava, frustracija, paranoja. Učim da kažem “ne sluša mi se to”.
Trudim se da posao ne trpim, nego da ga obavljam sa dovoljno zahvalnosti za to što mi pruža konfor u životu.
Sve više se oslanjam na sebe, sve manje na ljude oko sebe, jer u tome osećam neprocenjivu slobodu.
Puštam ljude da izlaze iz mog života kada imaju pametnija posla, i da se vraćaju kada im se prohte. Učim da kažem “nisam za druženje” i da ostavim sebi prostor za druženje sa sobom. Kao recimo sinoć, kao recimo sad.
Učim da slušam sebe, na način na koji slušam druge. Da čujem sebe kada sam umorna, kada mi se ne donose odluke, kada sam spokojna, kada sam ispunjena, kada sam ponosna, kada sam obeshrabrena…
Igram se. Sa telom, frizerima, maskama za lice, pedikirima, manikirima, depilacijama, masažama, navikama, hranom, pićem, novcem, odlukama, planovima, odnosima. Igram se trudeći se da ne povređujem druge, a da sačuvam zdravu sebe u ovom mukotrpnom procesu na koji sam se odlučila u dvanaest i pet.
I mislim da mi odlično ide.

Živim u stanu od 17 kvadrata, bez interneta i mogućnosti da ga priključim jer između ostalog nemam ni televizor ni fiksni telefon. Koliko god se ponekad osećala tupavo, jer recimo u petak uveče zakazujem masažu stopala za subotu i dobijem odgovor “zbog novih mera ne radimo ni ovog vikenda”, i dalje sam srećna što me našao baš takav stan kakav sam tražila. Želela sam da se izolujem od medija, top-shop i “za koga ćete da glasate” poziva, besomučnog skrolovanja po tuđim životima i poređenja sebe sa drugima… Biljke mi recimo odlično uspevaju, a bila sam sigurna da ja ne umem sa njima. Najmanja promena u stanu unese primetno osveženje. Uredna sam i zaljubljena u svoj dom.

Da mi je neko pre samo dve godine rekao da ću danas živeti samostalno, voziti svoj autić, čekati zvaničnu dodelu master diploma, raditi ono što volim za dostojanstvenu platu, raditi na sebi ovako duboko, planirati pokretanje svog posla… ne znam da li bih mu poverovala, teško.

Da završim ovaj hvalospev zahvalnošću.

Mami, što me je podržala u osamostaljivanju i kretanju na psihoterapiju ❤
Što je tu još uvek, da sasluša, da jedemo u dvoje, da igramo karte, da obavimo nabavku zajedno, da gledamo seriju, da mi gleda u šolju, da mi pere i slaže veš, da mi plati izradu diplome jer se meni ne daje 5000… Što se trudi da pored svojih poslova, briga, zdravstvenih začkoljica, razume i isprati moje malo zakasnelo odrastanje.

Tati, što me ohrabruje i kada me ne razume ❤
Što se trudi, da mi bude od pomoći, da isprati dešavanja iz mog života, da proguta sva moja brecanja i varničenja, da razume moju psihoterapiju, da udovolji i meni i bratu, da se snađe da ne odlepi od posla i da se vrati svojim snovima.

Prijateljima, što imam sa kime da se grlim i smejem i u doba korone ❤
Bivšem dečku, što sam shvatila da mi nije izumrla moć zaljubljivanja, voljenja i verovanja u ljubav.
Psihoterapeutkinji, što mi bilduje samopouzdanje i pomaže mi da postanem sebi dovoljan oslonac ❤

Sebi, što se gledam u ogledalo i kada mi je pogled mutan i kada je bistar. Što sam smogla hrabrosti da se javno pohvalim.

Ovo je divnoljud broj 4, ovo sam ja.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s