sara

Ona je jedno od onih bića koje kad upoznaš znaš da će obećana kafa ili ostati zaboravljena fikcija, ili ćete se videti još mnogo više od jednog puta pa ćeš saznati da ona ne pije kafu. Ne pravu.

Živela sam u Kaliforniji i u nekom nesrećnom momentu, saznavši da je dečko odbijen za vizu, krenula da tražim po zidovima svojih Fecebook prijatelja nešto što će mi skrenuti pažnju. Kako je to samo jedna dokona radnja, najčešće osuđena na propast.

Vidim da sestra moje koleginice s faksa, koju sam sticajem okolnosti upoznala neposredno pre polaska u CA, snima emisiju na radiju sa nekom Sarom koja vodi blog “1906 koraka”. Preračunavam u glavi koliko bi mi koraka hipotetično trebalo da stignem peške do okeana da ga preplivam i dođem do njega, i shvatam da je 1906 koraka Ništa. Jasno vam je već da zapravo tražim ventil za bezbedni unutrašnji hejt. Odslušala sam to gostovanje na radiju, iako me je izgubila u drugoj rečenici odgovora na pitanje “Zašto baš 1906 koraka?”. Kaže ima želju da proputuje svet. Iznerviram se, kao, ali uđem da vidim tu njenu stranicu. Piše neke pričice. Zanimljivo, preobavezujuće, nerealno isplanirano, preoptimistično, ništa mi se ne dopada. Ti ćeš da pišeš svaki dan po jedan korak, pa dobro, ako ih budeš ovako pisala daj bože da doguraš do 1906 pratilaca. Mada mi ličiš na one koji bi rekli da im taj broj nije važan. I proputovaćeš svet, srećno.

Zapratim stranicu da vidim koliko će joj vremena trebati da shvati da neće objavljivati svaki dan i da li će je obeshrabriti činjenica da takvim piarom neće dogurati do publike. Na kraju mi se svidi kako piše.

Vraćam se u Srbiju i tu me čeka “spas” u organizaciji sa kojom sam mejlom dogovorila saradnju.
Mogu slobodno da kažem da je Sara jedno od najvećih dobara koje mi je to nemilo iskustvo iznedrilo.

Unela sam se volonterski u priču, trčala za šargarepicama kao zekan, podelila sve resusre i posle se pokrila ušima.
Nju sam samo usput srela u sred tog procesa, prilikom jednog od odlazaka u Pančevo. Uvalila sam im se u kola i slušala kako Sara prepričava toj nekoj XY osobi kako se pesmom neuspešno udvarala nekom momku na kampu.

Mala je šarmantna. Šteta što me gruva postkalifornijska anksioznost i diskonecting, ne mogu da se uključim u priču, ali prija mi da je slušam kako ne zaklapa na prednjem sedištu. Nakon događaja, dok smo skupljali stolice i sređivali prostor kažem joj da pratim blog, a onda odemo svi đuture na pivo i, slučajno ili ne, sednemo jedna do druge.

Čini mi se da nije ni pivo pila. Ako i jeste, sigurno je imala nešto što mi je žuljalo mozak. Ali ostala je simpatična.

Koprca se u konverzaciji.

Ta vam je od onih što uvek deluju kao da znaju šta hoće i još bolje šta neće;
Ona što se ne plaši da radi na sebi, a ne se stidi ni da priča o tome, i ne preza od podsmeha i dodatnih pitanja.
Mala je neodoljivo simpatični tinejdžer kome niko još nije javio da se pubertet završio i da već završava faks.
A ja sam skeptik samo zato što znam kako se završavaju te buntovne želje za ispisivanjem sa faksa (završetkom faksa), želje da se putuje bilo kuda i bilo kad (stalnim osećajem da ne putuješ dovoljno) i pokušaji da se verbalno izražavanje u formi bloga sa obavezujućim formatom smesti u nakrcan život (spajanjem i preskakanjem koraka, odustajanjem i vraćanjem, levitirajućim fokusom). I neću da joj čupam perje sa krila. Kažem završi faks ako ima tu išta još od motivacije, ako nema – trči odatle, putuj koliko te volja gura, piši odlično to radiš.

Sledeći put smo se čule kada sam ja pokušala verbalno da se izrazim u formi bloga i ocrnim tu organizaciju.
Njoj je laknulo što nije jedina kojoj njihov način rada ne leži, a meni što mi je to prijavila.

Moramo na kafu, kaže neka od nas dve. Druga se složi.

Pa smo se čule oko godinu dana kasnije smlaćene pričama i iskustvima o koronama, krenule da maštamo more pa se zadovoljile i jednim vikend odlaskom u Belu Crkvu gde smo izmaštale gde ćemo još dalje… Nije nam stalo više zajedničkih putovanja u ovaj period, ali jesu neke večere, doručci, gitare, vina, piva, maštanja, kukanja, planiranja, seljenja, odustajanja, pomaganja, odmaganja. Skoro sam je pitala opet koje je godište, kaže ’96. Svašta. Ne znam kad je i ’96 počelo da spada u “naše”, verovatno ga je ona uvela. Obično sam pod našim računala 90-95.

Kaže da je neogranizovana i smotana, i stvarno jeste. Zamislite da sebe vidite tim očima?
I da vas to, kao ni drugi problemi koje nosite u svom privatnom prtljagu ne sputava da se uputite u svet.
U sred korone. Odlučno. Ostavite siguran državni posao u struci i idete dalje da upoznajete sebe, čeprkate, istražujete opcije za nemirni duh. Zar su vam za to potrebne organizacione sposobnosti i spretnost?
Ja iskustveno tvrdim da je sasvim dovoljna hrabrost i dobra komunikacija sa sobom.

Kaže mi pre neki dan, čula sam se sa svojom psihoterapeutkinjom nisam ni bila svesna da sam se malo zapostavila.
Kako bih ja volela da sam sa 25 godina mogla da se pohvalim godišnjim iskustvom u procesu psihoterapije, da joj se vratim po potrebi i opet iskreno upitam i nastavim proces brušenja interesovanja, životnih planova i mogućnosti.

Sve ono što me je u prvi mah iritiralo kod ove ne-tako-male devojke je ono što sama do tada nisam uspela, a pokušavala sam i odustajala. Ona nije odustajala. A sve ono što sam dobila iz prijateljstva sa tim velikim-otkrićem-od-osobe ću zadržati za sebe. To znaju već svi oni koji su je upoznali. Mogu samo da izdvojim ključno: ispiracija, pogled u još jedan novi svet, nesvakidašnja iskrenost i neiskvarenost uprkos bogatim životnim iskustvima.

I još jednu potvrdu da ako knjigu procenjujemo po koricama, mi ostajemo uskraćeni.

Srećan put u Sardiniju i radujem se svim daljim zajedničkim razmenama iskustava i uvida. Svet je tvoj podijum za igru, a pisanje moć da nas vodiš sa sobom virtuelno i živopisno.

Ona je divnoljud broj 5, mada brojevi više nisu važni.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s