savest i ostali moji glodari

Neko bi rekao da sam čudo.
Neko da sam obična bezveznjakuša.
Neko da sam klasična, obična, normalna osoba.

Tako isto i za tebe kažu.
Nekad nas to povredi, uzdrma, nekad nam imponuje, nekad nas ne dotiče.

Ti što su skloni da procene i ocene obično ne znaju mnogo o nama.

Kako se predstaviti, kreirati ispravnu i tačnu sliku o sebi, a ne izazivati osudu?

Ja bih za sebe rekla sledeće – da sam svoj na svome kada:

  • Prigrlim dvesta obaveza u isti mah i onda ih savladavam paralelno i polu-sistematično;
  • Dođem na more da rehabilitujem jetru od prethodnih pijančenja, pa pijem svaki dan;
  • Odem na odmor za dušu i mozak, pa ponesem laptop da bih ipak “bila korisna”, a onda ga ne otvorim nijednom; tako je bilo i sa skriptama i hrestomatijama tokom fakulteta;
  • Obećam sebi da ću do kraja septembra završiti master, a onda se zadovoljim činjenicom da mi je odobrena tema i da znam o čemu ću pisati kada mi nadođe inspiracije i volje;
  • Zaključim da priče o preboljevanju veze nisu ništavne i da će mi trebati barem dve godine da obradim svoj prethodni neuspeli pokušaj, pa instaliram isto veče Tinder i nađem dečka;
  • Predstavim svog novog dečka porodici kao “ništa ozbiljno”, pa sutra gledam stan u kome bih mogla da nas zamislim od sledećeg meseca, ili onog tamo – i pošaljem mu da vidi;
  • Shvatim da se predugo bavim čuvanjem tuđe dece, pa onda prihvatim angažman u još jednoj porodici na aktuelne tri porodice (jer šta je šestoro dece, daj još);
  • Vratim film unazad i naglas nekome prepričam sva svoja nedolična ponašanja, postupke i izjave koje sam imala, a koje i sama osuđujem (kako kod drugih, tako i kod sebe);
  • Pričam o svojim najintimnijim strahovima i najtraumatičnim iskustvima kao da su super;
  • Pripišem svoje zasluge drugima i zapenim kada osetim da mi ih neko svojevoljno oduzima;
  • Psujem i slušam kako to ružno zvuči;

Neko bi iz toga zaključio u najmanju ruku da sam:

  • Neodgovorna;
  • Nedosledna;
  • Nenormalna;
  • Nepouzdana;
  • Nestabilna;
  • Neiskrena;
  • Neodlučna;
  • Nefer;
  • Nesvesna;
  • Nesrećna;
  • Nepristojna;
  • Ne-ovo, ne-ono.

Ja na osnovu toga zaključujem da sam dobro onda kada me grickaju savest, neizdrž, euforija, nemir, uzbuđenje, radoznalost, neizvesnost, napetost i ostali moji glodari. I da nisam dobro kada sam naizgled mirna i podmirena. Jer imam osećaj da čim mi je savest mirna ja stagniram, ili nazadujem. Tada valjda plutam po svojoj famoznoj zoni konfora, ne preispitujem svoje poteze, ne tragam za novim izazovima, ne bavim se sobom i svojim životom. I to mi deluje strašnao. Možda još treba da sazrem, a možda je za mene mir ono što je za druge nemir.

Šta je za tebe mir? Jeste li vi ljudi zaista mirni dok mirujete?

Ne znam, evo, ja sam valjda tada iznutra najnemirnija.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s