novogodišnje oglašavanje

Mislim da mi nijedna godina nije bila ovoliko uspešna. Nisam neki fan deljenja života na godišnjim nivoima, ali o ovoj 2020. godini je toliko pričano da sam na kraju stavila prst na čelo i zamislila se imam li prava da je blatim. Nemam.

2020. godine sam naučila svašta. Krenuvši na psihoterapiju odmah u januaru, počela sam da brišem svoje učestale matrice i obrasce ponašanja koji su me umarali i štetno uticali da odnose sa okolinom. Nastavivši sa psihoterapijom, kada mi se učinilo da mi više nije potrebna, naučila sam da razumem bolje sebe i svoju okolinu. Jedva čekam sutra da odem na prvu ovogodišnju seansu.

Sačuvala sam sve odnose do kojih mi je stalo, a neke koji su me umarali i činili njanjavom sam prekinula. Neke nove započela. Jer kad oslobodiš prostor, obično uleti čarolija.

Prikupila sam još neke diplome i sertifikate, koji su mi značajniji zbog pobeđivanja svog poriva da odustanem na kraju bitke nego zbog realne vrednosti na tržištu rada.

Preselila sam se u 15 kvadrata koje plaćam jedva, ali mi taj mir i sloboda daju novu priliku da učim o sebi. O svom odnosu prema novcu, alkoholu, seksu, urednosti, socijalizaciji… Ne kažem da je to uvek prijatno, ali čim zagorči u ustima znam da nešto radim na sebi i radujem se ishodima koji će doći.

Radila sam predugo previše da bi me onda kosmos bacio na dva meseca neželjenog i nenajavljenog odmora zvanog “evo ti otkaz pa se snađi”. Ja bih rekla da ne umem da se snađem, ali činjenica da je sobica sve lepša, modernija i ušuškanija i da još uvek nema veče štete na vidiku.

Zavozala sam svoju dugo željenu Jarisicu ulicama Beograda, Novog Sada, Valjeva, Sremskih Karlovaca, Zrenjanina… 2500km smo prešle i dopada mi se kako razvijamo naš odnos.

Prihvatala sam izazove koji su veći od mene, puštala ih da odustanemo, učila se kompromisima sa sobom i drugima, koprcala se, jačala i padala slomljena od traganja i neuspelih pokušaja.

Zaljubila sam se dovoljno da mi se o tome ne priča javno i detaljno jer po prvi put osećam da mi je poštenije da to delim sa njim nego sa svetom. I tu sam pravila svoje uobičajene greške, možda čak intezivnije, ali sam ga pustila da mi pomogne da ih prevaziđemo.

Preležala sam koronu praveći se da me to ne uznemiruje. Prepala sam se za baku, mamu, prijatelje, komšije i poznanike. Prepala sam se i za sebe kada su krenuli da mi se vraćaju svi mogući horor scenariji koje sam čula dok sam držala uši zapušene prethodnih meseci.

Zadužila sam se, po prvi put i van kuće. Kako je to samo ružno, opterecujuće i bezvezno. Pa opet, učim i da vraćam i živim sa nelagodnošću.

Zavolela sam se. Ne preko noći, ali sam preko noći to otkrila u nekom od mnogobrojnih kvalitetnih razgovora koji su obeležili godinu.

Nisam napisala nikakvu rezoluciju iako sam želela, ali sam čekirala podugački prošlogodišnji spisak želja i odluka i shvatila sve štiklirala. Nisam ni sobicu oribala od poda do plafona kako sam planirala, ali sam promenila luster pa nova retro lampa sija kao sunce. Nisam pisala o divnoljudima mesecima, ali sam uvela još neke baš divne ljude u svoj život pa će biti više tekstova kada se vratim tome. Svašta nešto nisam, ali kad vidim šta sve jesam, mogu samo da nam poželim svima ovakvu neku sličnu godinu iako je to verovatno zabranjeno za izgovaranje. Korona će proći, grlićemo se više, družiti, putovati, slaviti, planirati opuštenije.

A do tada… Čuvajte psihu i dušu; negujte odnose koji su za vas dragoceni, lekoviti i značajni; ne kinjite sebe jer je taj hobi destruktivan; ponašajte se odgovorno i neopterećeno; vodite računa o svom zdravlju; volite da biste bili voljeni.

Sve drugo će biti baš kako treba ❤️

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s